DOBRA DELA

U moru krupnih problema, javis se ti, sitni covece, sitniji od trna koji se zabada pod nokat, dok obavljam prolecno ciscenje svog skromnog seoskog dvorista, u kakvo ti nikad nisi zasao, jer ti je mrsko da iz djakuzija promolis svoju krupnu zadnjicu, sitni covece. U moru mojih tragicnih dana, javis se ti, komicno dvonozno bice, satkano od mesa i mesa, bez igde krvi i krivice, uz mnogo reci i malo savesti i nigde duse, ti smesni klovnu u odori coveka koji deli pravdu. Kome ces ti ista da delis, kad sebi nisi udelio ono seme dostojanstva koje ti je Bog poklonio, vec si ga bacio pokraj puta, a sebe uvaljao u blato i mulj praznih reci i brzih ruku?
Uplasis li se ponekad da ce doci jutro kada ces otvoriti oci, a izdahnuti zivot i iza sebe ostaviti sramotu i prezir? Uplasis li se ikada da te niko nece zaliti, da te se niko nece secati, jer sve od tebe sto ostaje je laz i noz u ledjima? Uplasis li se ponekad da ce te rodjena deca zaboraviti, da ce te svako prokleti i pozeleti da izgoris u onom svetu gde idu ljudi koji zive kao ti?
 Neverovatno je, ali zelim da ti zahvalim, sitni covece. Hvala ti sto konacno znam sta u zivotu necu postati. Hvala ti sto si mi dozvolio da vidim tvoj nenametljivi skupoceni sat od neznamcega i neznamkolikohiljadacega, ali ti znas, te diskretno svojom debelom rukom mases, sve lomeci se oko objasnjavanja, a ne znas da je razlika izmedju hleba od 38 dinara i onog od 50 dinara jako velika.  Hvala ti sto si mi pokazao koliko u stvari ne znas nista o svom poslu i potvrdio mi da si tu, jer ti je tata tu negde iza ledja i dobro te cuva, kao i proteklih sesnaest godina dok si bahanalisao po studentskim zurkama i –ijadama, dok smo mi, obicni smrtnici,igrali monopol u domu. Hvala ti sto si mi pokazao sta sve zemlja Srbija moze kad je njen sistem vrednosti okrenut naglavacke. Kad nam Kinezi zalepe patike, a mi ne znamo da su to oni, jer nam pogled seze samo do etikete, pa pravo iz narodne kuhinje idemo da kupimo svom sinu jedincu AIR MAX, da ne bi patio, da se ne bi razlikovao. A kad sin jedinac poraste, pa pocne da ubija iz airmax hirova, krivicemo sistem i  pravdati ga teskim vremenima, slobama i kostunicama. Ali njega nisu stvorila teska vremena, već oni koji su ih rodili, pa upropastili, i treba da se zamisle nad sudbinom svoje i tudje dece, te postanu svesni  da kad oni odu, za sobom ostavljaju pokolj, umesto sveta. Prave monstrume, a  monstrumi jos vece monstrume.                                                                   
Sitni covece, ne odmahuj glavom, ne mrgodi se, ja te vidim i kad stavis masku, jer si jedan od njih, sin roditelja koji krivi slobe i kostunice, sin roditelja koji je, dok si ti odrastao, obozavao iste, a sada je izumitelj najnovijeg pojma demokratije i pljuje na svoje ex yu saveznike, negira svaku konekciju, umesto na mitinge, danas ide na liftinge, voli sve sto vole mladi i deli pravdu, kao i ti. Hvala ti, sitni covece, sto si pokazao da se moze biti i sitniji od gnjide koja se sunjala kroz moj svet kad mi je bilo tri godine, a sunja se i sad, ali u plavom odelu. I ti ces jos stosta promeniti, znam, ali samo Bog zna da ce jedno ostati izvesno-takav neces u raj.
Cesto se oko svega navedenog zapitam i zelim da te upitam, ali se plasim da cu ti morati pružiti ruku, a ako takve kao ti poznajem, kakav sam ja to covek, pitam se. Ako mi obrazlozis istinito i vratis Srbiji sav pdv i ostale p, dovezes svakom isti bmw ili pristanes da se s nama druzis u gsp, odreknes se svojih najki i bajki i obuces se u ktc, vratis djavolu sve te avione, kamione, da bi dobio nazad svoju dusu, te svratis u crkvu, bez fotoreportera i pustis suzu, poverovacu ti.
No, ovaj scenario je rame uz rame sa nemogucim.
Kako te nije sramota, sitni covece od mesa i mesa?