DOBRA DELA

U oblake si svoje lice skrila.

Nisam zaboravio da crtam po stomaku

kada te zamislim, moja mila.

Znam sakrila si me medju trepavice

i nosis me svuda i kad si sa njim.

Oh, kako mi falis, moja svadjalice.

Znam svaku pegu na tvome nosu

i znam sumrak tvog svitanja.

Znam kako rasprostes kosu

i u krevet se usunjas bez pitanja.

Znam te, pegava, ne slikaj srecu,

poslednji put smo lose odglumili,

samo sve uspomene sakrij u vrecu,

a ja cu ziveti ono sto smo imali.

Moja prznice, mozda je moglo drugacije.

Znam da sutra nosices drugi zavet

dok budes u belom isla ka oltaru

i tu ce stati citav nas svet

tu stavljas tacku na pricu staru.

A ja cinicu sto nikad ne bih

i pisacu pesme o tebi,

devojcici koje cu ostati zeljan dok postojim.

I secacu se, ludice moja, 

kako si prvi put dosla u moj dan,

nevino stavila dlan na moj dlan

tad znao sam da bices moja.

Nijedna se ne smeje kao ti.

Moj zvrku mali, sta nam to bi...?

Jos nocas ti pisem pesme,

znam, radim ono sto ne smem

i crtam ti po stomaku

poslednji put moja mila,

pokazi zasto si moja bila.

Jos samo nocas, dok svi spavaju

ne moraju, mila, nikad da saznaju

voli me jos ovaj put

voli me poslednji put .

Moja pegava, znas da je moglo drugacije.