DOBRA DELA

I danas razmisljam samo o poslu.

Pre par dana, jedna osoba mi je rekla:"Bas cudno, ne znam nijednog pravnika bez posla". A meni je doslo da je pitam na kojoj to planeti zivi. I tako to vecina ljudi vidi, opterecuju me svakodnevno pricama o tome kako mozes naci posao kad hoces, gde hoces i kako hoces, kako kad imas diplomu sva vrata su ti otvorena. O, da, kako da ne.

Danas sam pocela ponovo da ucim. Pocinjem od Herodota. Dobro, ne bas, ali ic a metafor.

Danas sam malo klonula duhom. Fizicke vezbe mi idu sve bolje i kad mi je tesko, samo zamislim cilj i sve bude lakse. Ali, stalno je prisutan taj strah, da cu zavrsiti ko zna gde i da od ove price, od zivota sa osobom koju najvise na svetu volim, nece nista ostati...

Bas je fucking tesko kad pocinjes zivot. I stalno ga nesto pocinjes. A kad si sam ili kad vas je dvoje samih, tesko je naoraviti dobar start. Nasi roditelji su u nasim godinama gradili porodice, kuce, stanove, stvarali nesto. A danas, ko ima srece, ti isti roditelji mu stvore tu kucu ili stan, a ko nema srece, cuti i trpi. I stvarno, kad on izgubi nadu, u kakvim cu se ja sirinama izgubiti i da li cemo se ikad sastaviti? Kad bih samo imala nesto, ono od cega cu da pocnem. Ja cak ne znam nijednog coveka u ovoj glupoj drzavi, koji bi mogao da mi "sredi" bilo sta, a kamoli nekog svog bliskog koji ce da mi pomogne, da se skucim, nadjem posao i slicno. Ljudi koji sve to imaju, slusam ih, kukaju, kukaju k'o sinje kukavice. Ja nisam jedan od tih kukavaca, ali sam jbn zelim da mi neko pruzi prokletu sansu! Necu da me pita odakle sam, da li mi je prezime madjarsko ili rumunsko, posto nije na -ic. Koga boli dupe ako i jesam Madjarica ili Rumunka ili Muslimanka ili crni Ciganin? 

Sunce mu poljubim, sto me niko ne pita da li znam Ustav, zakone, gramatiku, engleski, nemacki, znam li da se jbn ooooodrazim kako treba?

Ne, mungosi pitaju cija sam, ko mi je tata, sto sam dosla, znam li nekog, da li sam udata, imam li dece, planiram li dete!!! A onda sami zakljucuju-aha, dosla je i pizde materine zbog decka, dakle zaljubljive je prirode, laka je, nece ta biti advokat, verena je, udace se za njega, znaci dete ce u te dve godine roditi sto posto! Boli njega paucina u gacama da li sam ja pametna ili sam totalni idiot, bitno je da sam ja necije dete i da on ima neku korist od toga ako mi je cale neki Mudic uPazar'.

Stvarno ne psujem. I to je bas glupo kad pocnes da kocijasis, jer znaci da si odrastao i da te je zivot bas pljunuo u facu. Ali, i za sve moraliste koji me kritikuju kad kazem rec na k, rec na s, rec na p ili fakingujem po engleskom, imam samo da kazem-iksic u desnom uglu i adios, mucacos. Psovati je manji greh od ziveti i razmisljati kretenisticki.

A onda mislim, zar nam nije dosta to sto se volimo...? To sto sve one ruzne stvari nestanu kad jedno drugom pruzimo sve o cemu mastamo? Zar nije divno kada, posto zna da si jbn prsla od sopstvene beskorisnosti usled nezaposlenosti, uzme ti ruku i u nju stavi magnetic smajlic? Zar nije divno kada te svako jutro, pred polazak na posao onako pospanu snazno zagrli i prilepi se uz tebe jos jednom, jos samo jednom pre nego sto ode? Zar nije najlepse na svetu kada svi ljudi oko vas, kao nakon velikog praska, nestanu i postoje samo vasa dva bica?

Njaaa. Nek sve ide dodjavola. Ja imam sve! Zivot je jedan i sad cu da uzmem veeeliku kasiku i da je sama bacim u med, pa neka kazu da mi je upala. Kasika. U med.

KucakolastanaviJonikamiJoniiostaliJoni su za neke tudje price.

Ja sad zelim sansu. Fuckin' sansu. I uradicu sve sto treba samo da dozivim da me neko pozove na neki normalan ragovor gde ce me pitati, npr."Sonja, recite mi, zasto bas pravo? Zasto mislite da ste bas Vi pravi kandidat za ovaj posao?"

'cu opletem. 'cu, 'cu, samo da me neko pita.

Hoce neko?

Anyone?

Prvi put. Drugi put.

Ostaje na aukciji moje znanje. 

Dok je vetrenjaca.