DOBRA DELA

Nismo jaki onoliko koliko snage mozemo da pruzimo, vec smo jaki onoliko koliko smo udaraca u stanju da stoicki istrpimo.

Muhamed Ali je, kada su ga pitali koliko trbusnjaka moze da uradi, odgovorio da ih ne broji, vec pocinje da broji tek kada pocne bol. Koliko smo jaki pokazuje upravo taj trenutak kad krene neizdrziv bol, a mi ga uprkos svemu, izdrzavamo. Ta nasa sposobnost da trpimo bez obzira na jacinu bola, da izdrzavamo bez suza, to nas cini drugacijima u odnosu na ostale. Kazu da je nemoguce da neke zivotne traume ne ostave trag na coveka. Amerikanci za to imaju adekvatnu rec:Bullshit! Onoliko koliko mi dozvolimo da nas nesto pokrene, toliko ce to isto imati uticaja na nas. Kada je uopstavanje u pitanju, ne slusam psihologe. Sigurna sam da ce odredjena stvar da me pogodi samo onoliko koliko joj dozvolim. Ako moja snaga bude jaca od snage nekog dogadjaja, pobedicu. Ucila sam godinama da nikome ne dozvolim da primeti, da vidi, ponekad sasvim smireno pricala o teskim stvarima koje mi se dogadjaju i tome sam i druge naucila da se prema meni odnose normalno, bez da me zale i bez da razmisljaju kako ce nesto na mene uticati. Postoji jedna jedina osoba, kojoj pokazujem slabosti. Nemam ni brata, ni sestru i to je strasan teret koji nosim kroz zivot, jer, koliko god se ja za nekoga vezem, taj neko ima nekog svog rodjenog i ja njemu nikada necu biti isto sto i on meni. I celog zivota trazim nekoga kome cu ja biti najvaznija, ko ce me stititi, ko ce uvek biti tu. Niko nikada nije bezuslovno tu. Niko. No, strasno je kad vidim brata i sestru, rodjene, kako zive kao najveci neprijatelji. Ljubomora, svadje, stalno neke drame... E, svadje. To ne mogu da shvatim. U mojoj kuci, medju mojim roditeljima, nikada nije bilo te vike, dranja, nikad nisu cutali jedno na drugo, u smislu da ne pricaju danima, nikada. I kada bi se posvadjali, cinili bi to tako da ja nikada ne saznam.Moja mama nikada nije plakala, nikad mi nije panicila, uvek me je ohrabrivala, hvalila i kada pogresim, pomagala mi da se izborim sa neuspehom i stvorim novi uspeh, gradila mi je samopouzdanje. Kada bi nastao problem, nikada nisam osetila da su uplaseni, iako su u sebi verovatno trnuli od beznadja. No, postoje majke koje svoju decu neprestano opterecuju svojim problemima. Kada se detetu desi nesto lose, na primer, losa ocena, one ga kaznjavaju i ucenjuju. Kao da je dobiti trojku nesto najgore na svetu! Ne daju im da izlaze, oduzimaju im telefone, tuku ih u godinama kada bi to dete moglo da se okrene i nikad se vise ne vrati, jer je postalo svoj covek. I ja takve osobe ne razumem. Da rodjenom detetu ubijaju samopouzdanje i svakodnevnicu ispunjavaju nekim negativnim vibracijama. Takve osobe nikada nece shvatiti da postoje u zivotu mnogo gore stvari od toga da ti dete dobije keca. One od kojih ti se vristi. One od kojih povracas. One od kojih ne spavas. One od kojih molis Boga da promeni zakone za osobe koje su digle ruku na sebe. One od kojih sutra mozda ostanes na ulici. One zbog kojih spavas sa nozem ispod jastuka. One zbog kojih nikada nikome ne smes da priznas koliko su strasne, jer te je strah da ces tek tad, kad izgovoris, shvatiti njihov intenzitet.

Snaga nije nesto sa cime se radjamo. Snagu ucimo. Potrebni su nam padovi. Potrebno je da odlikas dobije slabu ocenu. Potrebno je da se potucemo nekad i setamo s modricama. Potrebno je da shvatimo da dogadjaje ne mozemo kontrolisati. Mi mozemo dati sve od sebe, a ako se desi neuspeh, gledajmo na to kao na nesto sto ce nas ojacati. Nama su mame i babe celog zivota govorile-nemoj na tobogan, razbices glavu, nemoj na Tisu, tamo se deca dave, ne diraj ovo, ne diraj ono, na kraju ni ne pitaj nista. I zato, ja sam odrasla kao jedna velika kukavica. Plasila sam se struje, vode, visine, svega. A onda sam upoznala ljude. I shvatila da jedan covek moze biti strasniji od napona od 320 V. I odlucila da se ne plasim vise nikoga. Ljudi su najvece zveri. Medju njima postoje pravi lesinari koji zele da vam upropaste zivot. 

Ljudi ce, bez obzira na to, sta su vam, govoriti kako ste losi, kako ne mozete nesto da uradite, govorice, kada imate dve trojke, kako losi djaci poput vas, nikada nisu promenili svet, a ja se pitam-da li uopste znamo kakav je ko bio djak od svih svetskih legendi koje znamo? Covek koji je promenio zivote svih nas, Steve Jobs, uopste nije zavrsio koledz, a ostao je i ostace vazna licnost za svet. Zato, koliko god u vas sumnjali, vi budite najbolje od onoga sto mozete da budete. Dajte najveci deo svoje snage i nikada ne sumnjajte da mozete vise. I kada vam ljudi budu govorili kako ste nesposobni, kako ne umete, kako gresite neprestano, kako ste vi krivi za sve, okrenite se i pokazite ko vi u stvari jeste. Niko, ko sumnja u vas, nije vredan toga da ga poslusate. 

I svakome ko misli da nesto ne moze, reci cu sto i sebi. Samo ti si taj ko moze da odluci mozes li nesto. Kada sam pocela da trcim, na pola bih govorila da ne mogu, a onda me je decko pozurivao, gurao, vikao kako ja to mogu, kako ja nisam slabic, kako je sve u glavi. I onda bih nastavila, slusala njegove reci, umesto bola i negativnih misli i uspela da istrcim jos toliko.Samo zato sto u zivotu neke stvari radite prvi put, ne znaci da ih ne znate, ne znaci da nikada u njima necete biti dobri. To znaci da vam se pruzila nova sansa, da jos nesto u zivotu postignete. Nista nije nemoguce. Svet je skrojen za tebe. Mozes da uzmes sve od njega, ukoliko das sve od sebe. Ne boli neuspeh toliko, koliko boli propustena sansa, zato sto si ti ili neko drugi sumnjao u ono sto jesi i sto mozes.

Ne opredeljuje nas ni poreklo, ni teritorija, ni rasa, ni vera, ni porodica. Jednom, kad odrastes, shvatis da su svi ti faktori jos uvek deo tebe, jer ti to dozvoljavas, a ono sto te zaista opredeljuje je ono sto nosis u sebi.

Tvoja snaga. Ojacaj je. Oslobodi je. Napravi zid od snage oko sebe. Videces da su sve stvari pobedive, a da je zivot najveci neprijatelj i on je taj koji te iskusava. 

Videces kolika snaga lezi u tebi.

Probudi je i iskoristi!