DOBRA DELA

Poskupljenja, gej parada, revansizam, patrioti i pljacke...ja necu, jednostavno necu da znam sta se desava, eto necu, makar me gospoda ministri cekali ispred vrata, makar me opkolili gejevi, makar lebac ispario. Samo se iznerviram, ljudi moji. No, ne vredi, ja ne mogu da pobegnem od toga, sedma sila proganja! Svaki covek postaje reporter, kad pitam sta ima novo, a oni mi opletu po pdv-u, pederima, kako ce onaj sve da po'apsi, Ezelu i Stanijinoj guzici.

Aman, ljudi, volite li vi nekoga? Onako, kad padne noc, volite li se s nekim? Sto to nije vasa vest dana? Hej, upoznao sam dobru curu, takva i takva je...ne, on mi opici neki bedan kez i krece, brate mili, kao da ja to hocu da znam, i to nasred ulice, kao da ja jedva cekam da bas od njega, insajdera, cujem vest o tome ko je zapalio zito. 'Niiiisiiiii cuuuula? Sad cu da ti ispricam." Svi se odjednom pretvore u analiticare. Od sada cu postavljati pitanja ovako: "Sta ima novo u TVOOOOM zivotu?" Pa, ako opet isto krene, ja cu pojasniti, imenom i prezimenom, ciji je zivot u pitanju. A, majka mu stara, pa u misju rupu da se zavucem, ja MORAM da cujem sta je ko izjavio na temu koja nema apsolutno nikakav uticaj na moj zivot. Od '99.god. sam pocela aktivno da se zalazem i borim za bolju Srbiju (jeste da sam tada imala 11 godina, ali tada sam pocela da izucavam politiku i iznosim svoja misljenja u javnost zvanu skola i komsiluk, a posle i kafana i tv) i danas, posle 13 godina, ja ne prepoznajem vise tu Srbiju, tu svako ima nesto da kaze, da predlozi, da filozofira i to striktno iz fotelje ili na ulici, o, da, na ulici, to je debata prve klase. Ako je sa mnom, onda je monolog, ja pustim da popljuje, nek olaksa dusu, mozda ga kod kuce niko ne slusa, a to je nista za jednog nezaposlenog coveka, da odstoji tu na ulici par minuta svog zivota... I niko od tih pljuvaca nece da se bavi nekim vaznim stvarima, da bude deo sistema, pa malo iznutra da izbusi stvar. Ne, to su gospoda, oni samo analiziraju. Prognoze, dijagnoze, paranoje, vesti iz prve ruke, ma, sve znaju ljudi. Moraju, da neznalicama poput mene, objasne.

A mozda to kod nekih ljudi ide i s godinama. Ranije sam verovala da ce moj glas nesto da promeni, a sada verujem da je jedina promena koju mogu da stvorim ona koja ce proisteci iz eksploatacije sopstvene snage. Nista toliko ne moze da promeni coveka koliko posvecenost sebi i svojim najblizima. Na kraju svega, kad ti je lepo, nece Srbija slaviti s tobom, osim ako nisi Novak Djokovic, vec najblizi i kad ti je tesko, nece Srbija da te tesi, osim ako nisi ceca osudjena na narukvicu, vec ce tu biti tvoji najblizi.

Da, trese mi se nekad orbita. Izmucka se i bez ikakvih vesti. Pa ja sam covek, pobogu. Ali, manje brinem, nego kad sam svakodnevno pricala o aktuelnim glupostima, jer samo gluposti i mogu biti aktuelne 365 dana i to redovnog, pravo u mozak, svakog dana iz godine u godinu, kao npr.taj pdv, poskupljenja, mrtva trka izmedju dinara i evra, kao Formulu 1 da gledam,idi, bre, dinamika ziva. 

I, naravno, ja sad i ovim putem dajem poene tim vestima.

Ne pisem o vaznim ljudima, onim obicnim ljudima, koji svoje dane posvecuju drugima, bez ikakve koristi. Ne pisem, a trebalo bi.

Ako neka vest ima direktne poseldice na moj zivot, ja cu to osetiti i bez vesti sto puta na dan. Danas sam bila u kupovini i sve je jbn poskupelo. Poskupelo je jos pre sto godina, onog trenutka kad smo dozvolili da pomislimo kako su izbori resenje za nas prazan dzep. E, pa, eto, sad, svi vi sto ste hteli promene, vidite da slavinu ne zavrce sadasnja ili prosla vlast, vec vama nedokuciva i  nepobediva sila, koju sve i da hocete svakodnevno da pratite, ne mozete, jer ste mali, marionete, sitne ribe sto bi Tihi okean da poznaju kao dlan. No, nismo mi krivi, nije greh zeleti promene, pa sve se menja, ali prvo treba da podjemo od sebe. To je ono sto ja oduvek pricam.Polazim od toga da treba svakog dana da dozivim nesto lepo, recimo, prosetam svog psa, upoznam neke nove ljude u setnji, poradim na telu, duhu, naucim nesto, procakulam s vedrim licima. I sjajno je, jer je sve to besplatno! Na to niko ne moze da vam stavi pdv, promet toga je neoporeziv, lek je za koji ne treba recept. A sto nemam, ja ubedim sebe da mi ni ne treba. Nek sam ziva, zdrava, necu vece po svaku cenu.

Jeste, svasta sam ja sad tu nalupala i verovatno mislite-a ko si sad pa ti, da delis savete... ja sam jedno bedno piskaralo i koliko god se trudila da se domognem licne slobode postovanog mi duha i sopstvenog zdravog razuma, ja cu i dalje biti pod neboderom sedme sile i prolaznika reportera. 

U svakom slucaju, kad vec mora da bude tako, ako je iko izdrzao moje smaranje sve do ovog reda, zelim da se zna da mi je lakse da slusam o Ezelu nego o teorijama zavere. Valjda iz ljubavi prema Turskoj. 

Hvala na paznji.

Zaista hvala. Onako od srca. Jer niko vas ne prisiljava, mucenike, da posle ovakvog dana, kada su slatkisi i cigarete poskupeli, citate reli mojih misli. Ne mogu da ih obuzdam. Da cokolada nije poskupela, ovog texta uopste ne bi ni bilo. Samo bih je istopila u ustima i prepustila se uzivanju. Ovako, i vi i ja sad ispastamo.

Zjbn stvar taj pdv.