DOBRA DELA

U trenutku kad sam pomislila da više ništa ne može da me iznenadi od samoprozvane šefice na privremeno privremenom poslu, na koji sam sama sebe prinudila, jer sam smatrala da treba da odrastem (čitaj: dokažem svojim roditeljima da mogu da me puste da odrastem) i da sa 23 godine  izdržavam sebe i, očigledno, svoj fakultet, samoprozvana (stara 24 godine)  me je ostavila u čudu i razrogačenih očiju. Ćutala sam, a mene je jako teško ostaviti bez teksta. Po pitanju braka, iznela je jasan stav:

,,A šta će ti diploma ako nemaš stan? Ne mogu da verujem da živiš četiri godine u velikom gradu i da imaš dečka koji studira, nema stan i iz sela je“.

Da, živim u studentskom domu tri godine  i zabila samsebi nož u sve, time što sam počela da radim u toj firmi i zbog mojih pogrešnih odluka, to je trajalo nekoliko meseci. Da, studiram i volim taj studentski život u studentskom domu, punom buba, buke i života. Da, volim tog dečka više od svega i rodiću mu decu.

Najviše se grozim tih finih koje imaju kolekciju hodajućih muških novčanika, a govore da nisu s njima zbog debelog džepa. Nego, da nije zbog lepote? Mladosti, nedajbože? Govorimo o ljudima, od petnaest do trideset godina starijim od njih, koji se lepe sluzavom šarenom lažom za njihova mlada tela, a one ih ne prodaju, ne , nikako. 

Ne, nisam joj ništa odgovorila na to pitanje. Samo sam joj objasnila da ne očekujem da mi bilo ko kupi taj stan, a onda se ona dosetila kako smo oboje jedinci, kome će kuće da ostanu, ako ne nama. Ja sam joj objasnila da nikog u narednih 20 godina ne planiram da sahranim.

I vrlo često se zapitam što mi je sve ta rasprava bila potrebna i zašto sam dozvolila da se toliko udubim u razmišljanje o tome.

Da,često se zapitam da li će ikada osvanuti dan kada ću se prisećati kako je tobilo kad nisam imala.

Treba da završim fakultet. Svaki ispit mi je jedna crvena novčanica, a na budžetu sam. Odluku je doneo ko zna ko, na ko zna kakvoj sednici koja pravila nije videla. Reč je o Pravnom fakultetu.

Treba da preživim taj period. Vratiću se kući, jer nema vajde od ovog izrabljivanja, inače ću osedeti u 25oj. I ode mast u propast s dokazivanjem samostalnosti.

Treba da se zaposlim. Radiću za bedu od sto evra kod nekog nabeđenog advokata  ili kod neke neopevane stipse koja mi neće ni toliko dati. Svi oni misle da ti čine uslugu. Napolju ima dvesto hiljada nezaposlenih, svi ste zamenljivi-govorio mi jejedan gad koji je prodao dušu đavolu. I, da, čine mi uslugu, meni koja sam dovedena do prosjačkog štapa, četiri godine na takozvanom budžetu. Biće da je na budžetu mojih roditelja. I pred kraj tog fakulteta, doživim da mi neko kaže kako mi čini uslugu. Jeste li, gospodo, to od Evrope naučili?

Treba da se udam. Po svemu sudeći, možda sam endemska vrsta kada su u pitanju stavovi o braku bez koristi. E, pa neću da on radi, a ja sedim kod kuće ili šetam do manikirapedikiramasažeradeltasitija, da me on oblači, da mi on hrani goste, neću da on preko noći stvara kola, kuću, stan.

I neću da mi ONI posle prebacuju za to ko je koliko novca potrošio na mene. Nekaje to još sto puta NAŠE, uz naše uvek ide VAŠE, ne bih se ja u to petljala. Al’to je već druga tema, o tome ću drugi put.

Endemska vrsta. Luda, ali i dalje ponosna na to.

Treba da rodim decu. Želim mnogo milih stvorenja da mi se šeta po kući, neka su i nestašni i brbljivi i bučni i nezaustavljivi, ja ih želim. Želim ih da budu deca. Ne mamina i tatina, babina i dedina, ne idealna, već zdrava i mila deca, samo svoja i uvek nasmejana. Neću od njih praviti sebe, neću od njih praviti njega, niti ću pokušavati da od njih napravim ono što nikad nisam bila, a želela sam…znam samo da ih hoću sada i odmah. Ali, kako? Pregledi, porođaj, lekovi,vitamini, mleko, pelene, odeća, obuća, igračke, knjige, radni sto, cela soba…

Čemu nas to uče? Da zaista treba da gaziš preko svega da bi dobio ono što si zamislio? Kad već ne možeš po redu, ti skači po drugima?

Aoni se bore protiv pušenja i ugrožavanja prava životinja. Nekad su se plašili kuge, danas se plaše samo gubitka moći. Tačno je, tek sad vidim, da će ispod jedne krošnje ostati šaka jada od nas…

Jer, Bog sve vidi i zna.

Šta će ti diploma, ako nemaš stan? Dobrodošla u budućnost, Srbijo.